Основна разлика између арбитраже и парничења је да је суд укључен у парницу, јер је то тужба, док се у арбитражи арбитража рјешава између странака. Дакле, прочитајте овај чланак да бисте разумели још неке разлике усред два начина рјешавања спорова.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Арбитража | Судски спор |
|---|---|---|
| Значење | Арбитража подразумијева ван-судски процес у којем се именује неутрална трећа страна за рјешавање спорова између странака. | Судски поступак се односи на формални судски процес у којем странке у спору иду суду ради његовог рјешавања. |
| Природа | Цивил | Цивилно или криминално |
| Процеединг | Приватни | Публиц |
| Плаце | Одлучиле су стране | Суд |
| Одлучио | Арбитар којег странке изаберу узајамно. | Судија кога именује суд. |
| Цост | Лов | Компаративно високо |
| Жалба | Није могуће | Могуће |
Дефиниција арбитраже
Арбитража се може описати као приватни начин рјешавања спорова, при чему странке које траже рјешење, међусобно бирају једну или више независних и непристраних особа као арбитра. Арбитар проучава ситуацију и слуша аргументе и доказе странака, даје препоруке о случају, који се сматра коначним и обавезујућим за заинтересоване стране.
Арбитража је један од начина алтернативног рјешавања спорова, што је могуће само уз пристанак страна у спору, што је садржано у споразуму који се зове споразум о арбитражи. Споразум мора бити у писменој форми и изричито изражава вољу странака да арбитрирају у спору.
Дефиниција парничења
Под појмом „парнице“ подразумијевамо одлазак на суд ради рјешавања спора између странака. Ради се о правном поступку који је покренут између супротних страна, са циљем да се уведе или брани законско право.
У овом процесу, предмет се подноси суду, при чему судија (именован од стране суда да дјелује као парничар) даје своју пресуду по питању након разматрања свих аргумената, доказа и чињеница које су изнијели адвокати партије. Ако се странке не слажу са одлукама суда, могу се жалити вишем суду за добијање правде, под условом да су испуњени одређени услови.
Суд има дефинитиван и формалан поступак за рјешавање сукоба између заинтересираних страна, што треба строго слиједити.
Кључне разлике између арбитраже и парничења
Разлика између арбитраже и парничења може се јасно извести на следећим местима:
- Арбитража је начин рјешавања спора у којем се именује неутрална трећа страна да проучи спор, саслуша стране и затим да да препоруке. С друге стране, парнице се описују као правни поступак у којем странке позивају на суд за рјешавање спорова.
- Арбитража је увијек цивилне природе. Насупрот томе, парница може бити парнична или кривична парница.
- Арбитража је приватни метод за рјешавање контроверзи између страна, при чему се одржава потпуна повјерљивост. Напротив, парнице су јавни поступак.
- Место за арбитражу о том питању одлучују странке које траже рјешење, док се спор води само на суду.
- У арбитражи, арбитар, кога именују странке, одлучује о том питању. Насупрот томе, у парницама, стране немају право гласа о томе ко ће бити судија који ће одлучивати о њиховом предмету. Судија именује само суд.
- Трошкови арбитражног поступка су релативно нижи од судских спорова.
- Одлука судије је коначна и обавезујућа, па се жалба не може уложити. Напротив, у парницама, странке се могу жалити вишем суду, ако се не слажу са одлуком суда, али под одређеним условима.
Закључак
Арбитража је пожељна од стране странака због парничења због много разлога, као што су већа повјерљивост, брза просудба, избор рјешења, веће шансе за рјешавање, ниски трошкови, флексибилност у процесу итд. извршење, лако извршење коначног исхода, итд.
