Напротив, слушање је када примите звучне таласе и разумете га тако што посвећујете пуну пажњу речима и реченицама говорника. Способност особе да исправно прими и интерпретира поруку коју друга страна преноси у процесу комуникације.
За многе људе, ове двије активности су једна, али истина је да је разлика између слушања и слушања витална. зато погледајте овај чланак да бисте разумели појмове у потпуности.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Слух | Листенинг |
|---|---|---|
| Значење | Слух се односи на способност особе да опази звуке, примајући вибрације кроз уши. | Слушање је нешто што се ради свјесно, што укључује анализу и разумијевање звукова које чујете. |
| Шта је то? | Способност | Вештина |
| Природа | Примарна и континуирана | Секундарна и привремена |
| Ацт | Пхисиологицал | Психолошки |
| Подразумева | Пријем поруке кроз уши. | Тумачење поруке примљене ушима. |
| Процес | Пасивни телесни процес | Активни ментални процес |
| Оццурс ат | Подсвесни ниво | Свестан ниво |
| Употреба чула | Само један | Више од једног |
| Разлог | Нисмо ни свјесни нити имамо контролу над звуковима које чујемо. | Ми слушамо како бисмо стекли знање и примили информације. |
| Концентрација | Не тражи се | Потребан |
Дефиниција слуха
Природна способност или урођена особина која нам омогућава да препознајемо звук кроз уши тако што хватамо вибрације зовемо слух. Једноставно речено, то је једно од пет чула; то нас чини свјесним звука. То је невољан процес, при чему особа прима континуиране звучне вибрације.
Способност слушања нормалног људског бића се креће од 20 до 20000 Хз, која се назива аудио или звучна. Било која фреквенција изнад и испод датог опсега позната је као ултразвучни и инфрасонични.
Дефиниција слушања
Слушање је дефинисано као научена вештина, у којој можемо примати звукове кроз уши и претварати их у смислене поруке. Једноставно речено, то је процес марљивог слушања и тумачења значења речи и реченица које изговара говорник током разговора.
Слушање је помало тешко, јер захтева концентрацију и пажњу, а људски ум се лако омета. Људи га користе као технику да схвате, шта се каже, кроз различите вербалне и невербалне знакове, тј. Како се то каже? Која врста речи се користи? Тон и тон гласа, говор тела и тако даље.
Активно слушање је кључни елемент; то чини процес комуникације ефикасним. Даље, он обухвата прављење звукова који показују пажњу слушатеља и пружају повратне информације. Имала је већи утицај у нашим животима и користила се за добијање информација, учење и разумевање ствари и тако даље.
Кључне разлике између слуха и слушања
Следеће тачке су од виталног значаја у погледу разлике између слушања и слушања
- Способност појединца да опажа звук, примајући вибрације кроз уши, назива се слух. Слушање је нешто што се ради свјесно, што укључује анализу и разумијевање звукова које чујете.
- Слух је примарна и континуирана у природи, тј. Прва и најзначајнија фаза је слух, након чега слиједи слушање и наставља се континуирано. С друге стране, слушање је привремено, јер не можемо непрекидно обраћати пажњу на нешто због дугих сати.
- Слух је физиолошки, што је кроз једно од наших чула у живим организмима. Напротив, слушање је психолошки (свесни) чин.
- Док је слушање пасивни телесни процес који не укључује употребу мозга. За разлику од слушања, то је активан ментални процес, који укључује употребу мозга за цртање значења из речи и реченица.
- Саслушање укључује примање поруке кроз уши. Насупрот томе, слушање обухвата тумачење поруке примљене ушима.
- Слух је урођена способност, али слушање је научена вештина.
- На саслушању нисмо свјесни звукова које примамо, али у случају слушања, потпуно смо свјесни онога што говорник говори.
- Слух подразумева коришћење само једног смисла тј. Ушију. Насупрот томе, слушање укључује употребу више од једног чула, тј. Очи, уши, додир и сл. Да би се порука разумела потпуно и тачно.
- На саслушању нисмо ни свјесни нити имамо контролу над звуковима које чујемо. С друге стране, у слушању, ми смо свјесни онога што друга особа говори и зато слушамо како бисмо стекли знање и примили информације.
- Слух не захтева фокусирање док слушање ради.
Закључак
Дакле, са дискусијом, сасвим је јасно да је слушање један корак испред расправе. Саслушање је једноставно способност да се чује, тј. Природно или Богом дато, слушање је стечена вештина, коју поседује само неколико људи. Иако је саслушање невољно и изведено без напора, слушање се врши намерно, при чему смо селективни и обраћамо пажњу само на оне поруке, које сматрамо важнима за нас.
