Када се ради о обезбјеђивању интереса приликом склапања уговора, људи углавном иду за уговором о одштети или гаранцијом. У првом случају, ова два ће изгледати исто, али постоје неке разлике између њих. Дакле, ако сте такође заинтересовани да знате о разликама између гаранције и одштете онда ћемо да прочитамо даље.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Одштета | Гаранција |
|---|---|---|
| Значење | Уговор у којем једна страна обећава другој да ће му надокнадити било који губитак који је претрпео његовим актом или трећом страном. | Уговор у којем странка обећава другој страни да ће извршити уговор или надокнадити губитак, у случају неиспуњавања обавеза, то је уговор о гаранцији. |
| Дефинед ин | Одељак 124 Индијског уговора, 1872 | Одељак 126 Индијског уговора, 1872 |
| Странке | Два, тј. Обештећење и обештећење | Три, тј. Повјерилац, главни дужник и јамац |
| Број уговора | Један | Три |
| Степен одговорности обећаватеља | Примарни | Сецондари |
| Сврха | Да надокнади губитак | Да пружи сигурност обећаном |
| Зрелост одговорности | Када се догоди контингенција. | Одговорност већ постоји. |
Дефиниција одштете
Облик непредвиђеног уговора, којим једна страна обећава другој страни да ће надокнадити губитак или штете које му је проузроковало понашање прве стране или било које друге особе, познат је као уговор о обештећењу. Број странака у уговору је два, онај који обећава да ће обештетити другу страну је накнада штете, а друга чија се штета надокнађује позната је као обештећена.
Носилац одштете има право да надокнади сљедеће износе из обештећења:
- Оштећене штете за које је био приморан.
- Износ који се плаћа за одбрану тужбе.
- Износ који је плаћен за компромитовање тужбе.
Још један чест примјер одштете је уговор о осигурању у којем осигуравајуће друштво обећава да ће платити штету коју је претрпио осигураник, против премија.
Дефиниција гаранције
Када једно лице означи да изврши уговор или изврши одговорност треће стране, у име друге стране, у случају да он не успе, постоји уговор о гаранцији. У овој врсти уговора постоје три стране, тј. Особа којој се даје гаранција је Кредитор, Главни Дужник је лице на чијем се доспијећу даје гаранција, а лице које даје гаранцију је Уговор.
Ту ће бити три уговора, прво између главног дужника и повјериоца, друго између главног дужника и јемца, треће између јамца и повјериоца. Уговор може бити усмени или писмени. У уговору постоји имплицитно обећање да ће главни дужник надокнадити гаранцију за износе које је платио као обавезу уговора под условом да су с правом плаћени. Поверилац нема право на поврат неплаћеног износа који је платио.
Кључне разлике између обештећења и гаранције
Слиједе главне разлике између обештећења и гаранције:
- У уговору о обештећењу, једна страна обећава другој да ће надокнадити било који губитак који је настао другој страни због дјела обећавајућег или било ког другог лица. У уговору о гаранцији, једна страна обећава другој страни да ће извршити обавезу или платити обавезу, у случају неизвршења обавезе од стране треће стране.
- Одштета је дефинисана у члану 124 Индијског уговора о уговору, 1872, док је у члану 126 дефинисана гаранција.
- У накнади штете постоје двије стране, обештетене и обештете, али у уговору о гаранцији постоје три странке, тј. Дужник, повјерилац и јамац.
- Одговорност одштете у уговору о накнади штете је примарна, док ако говоримо о гаранцији одговорност јамца је секундарна јер је примарна одговорност дужника.
- Сврха уговора о одштети је спасити другу страну од губитка губитка. Међутим, у случају уговора о гаранцији, циљ је да се повериоцу зајамчи да ће уговор бити извршен, или ће одговорност бити извршена.
- У уговору о накнади штете, обавеза настаје када се непредвиђени случај догоди, док у уговору о гаранцији одговорност већ постоји.
Пример
Одштета
Господин Јое је акционар Алпха Лтд. изгубио је сертификат о учешћу. Јое се пријављује за дупликат. Компанија се слаже, али под условом да Јое компензира губитак или штету на компанији ако треће лице донесе оригиналну потврду.
Гаранција
Господин Харри узима зајам од банке за коју је господин Јоеспх дао гаранцију да ће, ако Харри не изврши плаћање тог износа, извршити обавезу. Овде Џозеф игра улогу гаранције, Харри је главни дужник, а банка је поверилац.
Закључак
Након дубоке дискусије о њима, сада можемо рећи да се ове двије врсте уговора разликују у многим аспектима. У обештећењу, обећаватељ не може тужити трећу страну, али у случају гаранције, обећаватељ може то учинити јер након извршења дуговања повериоца он добија позицију кредитора.
