Процес преношења полена зрна са прашника на стигму цвета, али када је тај процес између цветова исте биљке, појам се назива и самоопрашивање, док је пренос између цветова различите биљке исте врсте назива се унакрсним опрашивањем . Друго, чисто потомство се добија при само-опрашивању.
Циљ свих живих организама је стварање њихових младих и преношење њихових ликова на њих. Загађење је такође исти процес који се дешава у биљкама, где се размножавање и оплодња прерађују у цвећу, који даље даје семе. Када се полен премешта између цвећа, ствара се семе које садржи генетске податке о биљци и способно је да створи потомство.
У општем смислу, кажемо да се приликом опрашивања полена зрна преносе са прашине цвета до стигме. Ако посматрамо цвет било које биљке, попут кинеске руже, видећемо различите делове попут шкољки, латица, стигме, стила, прашине, влакна, стабљика, писта, педикела, таламуса, јајника и јајника. Антхер и филаменти се кажу као мушки репродуктивни дијелови цвијета, док се пистил који има стигму, стил и јајник спомињу као женски репродуктивни дио цвијета.
Израз опрашивање добија своју атракцију када је Грегор Мендел успешно препрашио башту. Постоје различити методи опрашивања који зависе од врсте биљака, као код ангиоспермија, оно се одвија између цветова истих биљака (самоопрашивање), док се у гимноспермија јављају између две различите биљке са истим или различитим врстама (укрштани- опрашивање).
У овом садржају проучават ћемо двије примарне врсте опрашивања и темељне тачке на којима их можемо разликовати.
Упоредни графикон
| Основе за поређење | Самоопрашивање | Унакрсно загађење |
|---|---|---|
| Значење | Процес инбридирања у биљкама где се полен преносе са прашника на стигме истог цвећа или другог цвета, али исте биљке. | Процес одмрзавања између две биљке исте врсте и различитих цветова. |
| Она укључује | Појединачна биљка. | Две различите биљке исте врсте. |
| Јавља се у | Само-опрашивање се дешава код генетски истих биљака. | Унакрсно опрашивање се дешава код генетски различитих биљака исте врсте. |
| Спољна средства за опрашивање | Не постоје захтеви за опрашивање. | Потребна су спољна средства за запрашивање попут воде, животиња, ветра и инсеката. |
| Савршено цвеће | Самопражњење се одвија само у савршеном цвећу. | Јавља се и у несавршеним и савршеним цветовима. |
| Цветови биљака | Ове биљке имају ситне цветове. | Ове врсте имају мирис, нектар и латице јарке боје. |
| Поленових зрна | Производи се мањи број полена зрна. | Производи се велики број полена зрна. |
| Репродукција | Геитоногамија и аутогамија су две врсте процеса репродукције. | Овде се јавља врста алогамије репродукције. |
| Генетска варијабилност | Само-опрашивањем добија се чисто потомство и тако нема улоге у генетским варијацијама. | Током унакрсног опрашивања примећују се генетске варијације и генетске рекомбинације. |
| Ликови | Пожељни знакови се могу добити, али непожељни знак се не може елиминисати. | Пожељни знакови се могу добити, а непожељни знак се може уклонити. |
| Потомство | Доводи до хомозиготног потомства. | То резултира хетерозиготним потомством. |
| Примери | Пшеница, пиринач, грашак, орхидеје, јечам, парадајз, брескве, марелица. | Шљива, кукуруз, бундеве, јагоде, купине, шљиве, грожђе, нарциси, јавор, цаткинс, трава. |
Дефиниција самопражњења
Када цвет биљке има способност да произведе семе опрашивањем самог себе и не треба му други цвет или када се опрашивање врши унутар цвећа исте биљке назива се самопрањем. Монојечне врсте и хермафродити углавном су познати по самопрашењу.
Цветови биљака који врше само-опрашивање имају мушки и женски репродуктивни део у истом цвету. То је једноставна метода и не треба никаква улагања, овде се полен скупља у прашини (мушки репродуктивни део) и преноси се у стигму (женски репродуктивни део) цвета и на тај начин се врши процес оплодње.
Аутогамија је процес када се цвет размножава у себи, у њему се полни преноси са мушког на женски део цвета, док се геитоногамија мало разликује и јавља се у различитим цветовима исте биљке. Цлеистогами је процес где се цвет отвара и опрашује .
Предност самопражњења је у томе што биљци не треба никакво средство попут ветра, инсекти да би се оплодили, а ова метода чак и не захтева додатна улагања. Иако су генетске варијације одсутне и самим тим се стално добија исти производ.
Дефиниција унакрсног опрашивања
Када се цвет биљке опраши са другим цветом друге биљке, то се назива унакрсним опрашивањем. Овај поступак се такође изводи вештачки, да би се добио нови и квалитетан квалитет цвећа, воћа и поврћа. У овоме, две старе сорте дају нову сорту. На пример, укрштање две сорте манга само да би се добио нови добар принос. Дакле, у унакрсном опрашивању виде се генетске варијације и генетска рекомбинација.
Унакрсно опрашивање није могуће код потпуно различитих врста, као што је на пример парадајз не може се опрашивати кромпиром или луком, али једна сорта парадајза може бити укрштена са другом врстом парадајза.
Кључне разлике између само опрашивања и унакрсног опрашивања
С обзиром на доње тачке биће истакнуте разлике између две врсте опрашивања:
- Само-опрашивање је процес инбридирања који се одвија између два цвета исте биљке, при чему се пелуд преноси са прашника у стигму. Унакрсно опрашивање је прекривање двеју биљака исте врсте и различитог цвећа, а полен је и преношење са прашника у стигму.
- У само-опрашивању учествује поједина биљка, док у унакрсном опрашивању учествују две различите биљке исте врсте, иако су генетски различите.
- Спољна опрашивача нису потребна у самопражњењу, већ напротив, потребна су спољна средства за запрашивање попут воде, животиња, ветра и инсеката.
- Самоопрашивање се дешава само у савршеном цвећу, а биљке имају ситне цветове, док се унакрсно опрашивање дешава и у несавршеним и савршеним цветовима, а цветови биљака имају мирис, нектар и латице јарке боје.
- Произведена зрнца полена мање су произведена при самопрашењу, док се велики број полена ствара при унакрсном опрашивању.
- Геитоногамија и аутогамија су две врсте процеса репродукције који се дешавају при само-опрашивању, док се алогамија репродукције дешава при унакрсном опрашивању.
- Генетска варијабилност није опажена у потомству и добије се чиста линија потомка, док се код унакрсног опрашивања примећују генетске варијације и генетске рекомбинације.
- Само-опрашивање резултира хомозиготним потомством, док унакрсна опрашивање резултира хетерозиготним потомством.
- Пожељни знакови се могу добити, али непожељни карактер се не може елиминисати у случају самопражњења, док се при унакрсном опрашивању могу добити жељени знакови и непожељни карактери.
- Неколико примера биљака које прате процес самопражњења су пшеница, пиринач, грашак, орхидеје, јечам, парадајз, брескве, марелица, док су шљива, кукуруз, бундеве, јагоде, купине, шљиве, грожђе, нарцис, јавор, цаткинс, трава је пример унакрсног опрашивања.
Закључак
Чланак можемо сумирати тако што ћемо сазнати о врстама репродукције и оплодње које се јављају у планти и две су врсте. Само опрашивање је једнако важно као и унакрсна опрашивања, а користе се за повећање приноса и сорти усева. Као што нам је понекад потребан исти спектар биљака, понекад су потребне и модификације, а такође је потребно и да биљке буду унакрсно опрашене.
