Меморандум о разумијевању садржи опис разумијевања између двије стране, укључујући захтјеве и одговорности двију страна. Ова два су правни документи, који су често међусобно збуњени, али чињеница је да су различити. Дакле, погледајте чланак да бисте разумели разлику између споразума и меморандума о разумевању.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Договор | Меморандум о разумевању |
|---|---|---|
| Значење | Споразум је документ у којем су се двије стране договориле да раде заједно за заједнички циљ. | Меморандум о разумијевању или Меморандум о разумијевању је правни документ који описује услове аранжмана између двије или више странака које формирају билатерални или мултилатерални споразум. |
| Елементи | Понуда, прихваћање. | Понуда, прихватање, намера и разматрање. |
| Извршност | Споразум се може извршити на суду. | Меморандум о разумевању не може бити извршив на суду. |
| Биндинг натуре | Она је увек обавезујућа за стране у споразуму. | Она је обавезујућа за странке, ако је меморандум потписан у замјену за новчану накнаду. |
| Права на колатерале | да | Не |
| Форм | Орално или писано | Вриттен |
Дефиниција споразума
Споразум се назива државом у којој су се двије стране договориле о истој ствари, на исти начин, тј. „Консензус ад идем“ да раде заједно за постизање заједничког циља. Може бити у усменом или писменом облику или имплицитном облику и може бити легалан или незаконит.
Споразум се састоји од приједлога који ће прихватити странка којој је приједлог израђен, а када се овај приједлог прихвати, он постаје обећање странака једни другима, на које су договорене. Стране у споразуму имају право да се обрате суду у случају неизвршења уговора.
У наставку су наведене врсте уговора:
- Условни споразум
- Екпресс Агреемент
- Имплиед Агреемент
- Извршени споразум
- Уговор о извршењу
- Воид Агреемент
- Воидабле Агреемент
Дефиниција Меморандума о разумијевању (МоУ)
Меморандум о разумијевању (Меморандум оф Ундерстандинг - МоУ) назива се писаним правним документом који у потпуности описује принципе аранжмана између двије или више странака које формирају билатерални или мултилатерални споразум потписан од стране странака.
Меморандум о разумевању између страна мора јасно навести услове споразума, тј. Циљ треба да буде дефинитиван на који се они слажу. Требало би постојати јасно разумијевање између страна у вези с намјером коју треба убрзо слиједити. Меморандум о разумевању нема законску извршност, међутим, ако је било која од страна учинила било шта против МоР-а и због тога је друга страна претрпјела било какав губитак, тада оштећена страна има право на накнаду штете зато што су странке везане за естоппел .
Кључне разлике између споразума и меморандума о разумијевању (МоУ)
- Споразум је документ у којем су се двије или више странака договориле да раде заједно за заједнички циљ, док је Меморандум о разумијевању (МоУ) писани документ који описује услове споразума.
- Елементи споразума су Понуда, Прихватање док су елементи МоР-а Понуда, Прихватање, Намјера и Разматрање.
- Значајна разлика између Уговора и Меморандума о разумевању је да се Споразум може извршити на суду, али се Меморандум о разумијевању не може учинити извршним, али странке се обавезују да ће их уговорити.
- Споразум је обавезујуће природе, док је Меморандум о разумијевању обавезујући за стране ако је меморандум потписан у замјену за новчану накнаду.
- Стране потписнице споразума имају колатерална права, али странке у МоУ немају права на колатерал.
- Може се подразумијевати споразум, али се Меморандум о разумијевању никада не може имплицирати.
Сличности
- Оба се састоје од понуде, прихватања.
- Мора постојати двије или више странака.
- Консензус ад идем тј. Странке треба да се договоре о истој ствари на исти начин.
- Заједнички циљ странака.
Закључак
О значајним разликама између Споразума и Меморандума о разумијевању (МоУ) расправљано је горе, након чега би било лакше изабрати између ова два термина.
Већина пословних људи, владиних агенција, правних лица и појединаца често користе ова два ентитета у свом свакодневном животу да би се бавили другом страном, како би постигли заједнички циљ. Странке морају јасно разумјети да, ако желе да њихове одлуке буду обавезујуће једна за другу, оне могу тражити споразум који странкама даје њихова суштинска права, и даље их могу примијенити на суду. Док, ако стране не желе било какво правно обавезујуће обавезе за њих, оне могу ићи за МоУ.
