Ми, људи, смо друштвене животиње, и увек нам је потребан неко да говори или дели наше мишљење, вести, па чак и осећања. Комуникација је значајан дио нашег живота, било да кажемо нешто или не, она аутоматски преноси поруку особама које нас окружују, јер је она неизбјежна. То може бити интраперсонална комуникација или интерперсонална комуникација. Главна разлика између интраперсоналне и интерперсоналне комуникације је у томе што је прва невидљива, као што то иде у нашем уму, ово друго је видљиво како се одвија између неколико странака.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Интраперсонал Цоммуницатион | Међусобна комуникација |
|---|---|---|
| Значење | Интраперсонална комуникација је једна, коју имамо са собом, тј. Комуникацију која се јавља у нашем уму. | Интерперсонална комуникација је комуникација између две или више особа, кроз вербалне или невербалне поруке. |
| Укључене особе | Један | Најмање два |
| Оццуренце | Континуирано због људске природе. | Редовно, због друштвених потреба. |
| Медији | Укључена су само унутрашња чула особе. | Подржан вербалним и невербалним медијима. |
| Забринут у вези | Размишљање и анализа | Размена и размена идеја или информација |
Дефиниција интраперсоналне комуникације
Комуникација са самим собом је интраперсонална комуникација. То укључује размишљање, анализирање, тумачење, процјењивање, промишљање, осјећај, итд. То је да одражава индивидуално сопство, с циљем да се нешто разјасни.
То је активност која се одвија у нашем уму; у којој је особа укључена у разговор са самим собом, обично позната као 'само-разговор' или 'унутрашњи говор'. Активност може бити монолог или унутрашњи дијалог, тј. Када замислите разговор, у свом уму са одсутним другим. Дакле, сасвим је очигледно да су пошиљалац и прималац иста особа.
Унутрашњи дискурс, Соло-вокална комуникација и Соло писана комуникација су три нивоа интраперсоналне комуникације. Три аспекта која регулишу интраперсоналну комуникацију су:
- Самопоимање : Концепт о себи одређује начин на који појединац себе узима, оријентисан према другима. Три фактора у само-концепту су:
- Веровање
- Вредност
- Аттитуде
- Перцепција : То је оно што ум прима и схвата из вањског свијета.
- Очекивање : пројекција оријентисана на будућност појединца, да се нешто може догодити.
Дефиниција интерперсоналне комуникације
Интерперсонална комуникација је комуникација један на један између две или више особа, при чему се размена идеја, информација или порука одвија кроз канал. То може бити комуникација лицем у лице између страна, комуникација преко поште, телефона и слично.
У интерперсонској комуникацији, начин на који се нешто каже толико је важан колико и оно што се каже. Дакле, тон гласа, говор тела, гестови, изрази лица имају велики утицај на примаоца. Карактеристике међуљудске комуникације су:
- Неизбежно : кад год покушамо да никоме ништа не кажемо, оно говори нешто о нашем расположењу, ставу или природи, тј. Не речима, већ невербалним сигналима.
- Неповратно или непоновљиво : Када се нешто каже, оно се не може узети натраг, тако да није ни реверзибилно нити поновљиво.
- Комплекс : Због неких варијабли које су укључене у комуникацију, то је сложен процес. Речи које се користе у процесу комуникације не морају имати исто значење и за пошиљаоца и за примаоца, што компликује процес.
- Контекстуални контекст : Контекст игра значајну улогу у комуникацијском процесу, јер постоји психолошки, околишни, ситуацијски и релацијски контекст.
Кључне разлике између интраперсоналне и међуљудске комуникације
Разлика између интраперсоналне и међуљудске комуникације може се јасно извести на следећим основама:
- Комуникација коју имамо са собом, тј. Комуникација која се одвија у нашем уму, позната је као интраперсонална комуникација. Комуникација између две или више особа, кроз вербалне или невербалне поруке, назива се међуљудска комуникација.
- Интраперсонална комуникација је комуникација са самим собом, тако да је у њу укључена само једна особа. Напротив, интерперсонална комуникација је увек између две или више особа.
- Интраперсонална комуникација се одвија непрекидно јер је људска тенденција да мисли, анализира и интерпретира ствари. Насупрот томе, интерперсонална комуникација се редовно одвија на личном и професионалном нивоу.
- У интраперсоналној комуникацији, укључена су само унутрашња чула појединца. Насупрот томе, интерперсонална комуникација захтева медије, тј. Преносити поруку другој страни.
- У интраперсоналној комуникацији, заснована је на размишљању и анализи, док се интерперсонална комуникација бави размјеном идеја, информација, мишљења, осјећаја и тако даље.
Закључак
Интраперсонална комуникација је основа интерперсоналне комуникације јер је то наше искуство на које се ослања наша перцепција и наша перцепција утиче на нашу интеракцију са другим особама. У интраперсоналној комуникацији информација се увијек чува у уму особе, међутим, у међуљудској комуникацији, информација тече од једне особе до друге.
