За лаика, ова два концепта су иста, али у стварности, она су различита у смислу да у узорковању вјероватноће сваки члан популације добива праве шансе за селекцију, што није случај са узорковањем које није вјероватноћа . Друге важне разлике између узорковања вјероватноће и не-вјеројатности прикупљене су у чланку испод.
Цомпарисон Цхарт
| Основа за поређење | Пробабилити Самплинг | Узимање узорака без вероватноће |
|---|---|---|
| Значење | Узорковање вероватноће је техника узорковања, у којој субјекти популације добијају једнаке могућности да буду изабрани као репрезентативни узорак. | Невероватноћа узорковања је метода узорковања при чему није познато који ће појединац из популације бити изабран као узорак. |
| Алтернативно познат као | Случајни узорак | Не-случајно узорковање |
| Основа избора | Рандомли | Арбитрарили |
| Могућност избора | Фиксни и познати | Није специфицирано и непознато |
| Ресеарцх | Цонцлусиве | Екплоратори |
| Резултат | Непристрасан | Биасед |
| Метход | објективан | Субјективно |
| Инференцес | Статистички | Аналитицал |
| Хипотеза | Тестирано | Генерисан |
Дефиниција узорковања вероватноће
У статистици, узорковање вјероватноће односи се на методу узорковања у којој сви чланови популације имају унапријед одређену и једнаку шансу да буду дио узорка. Ова техника се заснива на принципу рандомизације, при чему је поступак тако осмишљен, што гарантује да сваки појединац популације има једнаку могућност избора. То помаже да се смањи могућност пристрасности.
Статистичке закључке могу извести истраживачи користећи ову технику, тј. Добијени резултат се може генерализовати из испитиваног узорка до циљне популације. Методе вјероватноће узорковања, дате су у наставку:
- Симпле Рандом Самплинг
- Слојевити узорковање
- Скупљање узорака
- Систематиц Самплинг
Дефиниција невероватног узорковања
Када се методом узорковања свим појединцима у универзуму не да једнака могућност да постану део узорка, за метод се каже да је узорак без вероватноће. Према овој техници као таквој, не постоји вероватноћа везана за јединицу популације и избор се ослања на субјективну процену истраживача. Према томе, закључци које је израдио узорилац не могу се извући из узорка за целу популацију. Методе узорковања које нису вероватноће наведене су у наставку:
- Погодност за узорковање
- Куота Самплинг
- Пресуда или намерно узорковање
- Сновбалл Самплинг
Кључне разлике између вероватноће и не-вјероватноће узорковања
Значајне разлике између узорковања вјероватноће и не-вјероватноће
- Техника узорковања, у којој субјекти популације добијају једнаке могућности да буду изабрани као репрезентативни узорак, позната је као узорковање вјероватноће. Метода узорковања у којој није познато који ће појединац из популације бити изабран као узорак, назива се невероватноћа узорковања.
- Основа за узорковање вјероватноће је рандомизација или случајност, тако да је позната и као случајно узорковање. Насупрот томе, у методама случајног узорковања без вероватноће није примењена селекција узорка. Стога се сматра Не-случајним узорковањем.
- У узорковању вјероватноће, узорковатељ бира представника који ће бити дио узорка случајним редослиједом, док се код узорковања без вјеројатности субјект бира произвољно, да би истраживач припадао узорку.
- Шансе за селекцију у узорковању вероватноће су фиксне и познате. За разлику од не-вјероватноће узорковања, вјероватноћа одабира је нула, тј. Није ни специфицирана није позната.
- Узорак вјероватноће се користи када је истраживање у суштини. С друге стране, када је истраживање истраживачко, требало би користити узорковање које није вјероватноћа.
- Резултати добијени узорком вјероватноће су слободни од предрасуда, док су резултати узорковања који нису вјероватноћа више или мање пристрасни.
- Како су истраживачи случајно одабрани од стране истраживача у узорковању вероватноће, тако је и степен до којег она представља целокупну популацију већи у поређењу са узорком који није вјероватноћа. Зато је екстраполација резултата на целу популацију могућа у узорковању вероватноће, али не иу узорку који није вероватноћа.
- Хипотеза теста узорковања вероватноће, али узорак непроверљивости генерише.
Закључак
Иако је узорковање вјероватноће засновано на принципу рандомизације гдје сваки ентитет добија праведну шансу да буде дио узорка, узорковање које није вјероватноћа темељи се на претпоставци да су карактеристике равномјерно распоређене унутар популације, због чега узорилац вјерује да било који Тако одабрани узорак представља цијелу популацију, а добивени резултати били би точни.
