Нека учи разлику између излаза (0) и излаза (1) уз помоћ табеле упоређивања.
Цомпарисон цхарт
| Басис Фор Цомпарисон | екит (0) | излаз (1) |
|---|---|---|
| Басиц | Извештава оперативни систем о "успешном / нормалном" завршетку / завршетку програма. | Извештава оперативни систем о "абнормалном" прекиду програма. |
| Синтакса | излаз (0); | излаз (1); |
| Означава | Означава да је задатак успјешно извршен. | Означава да је задатак прекинут између грешака. |
| Макрои | ЕКСИТ_СУЦЦЕСС | ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ |
Дефиниција екит (0)
Функција екит (0) је израз за скок Ц ++-а. Користи се за прекид програма или за излаз из контроле. Он извештава оперативни систем о успешном завршетку програма који оперативном систему указује да је задатак програма успешно завршен. Макро који се користи за повратни код "0" је "ЕКСИТ_СУЦЦЕСС", тако да га можете користити на излазу за излаз (ЕКСИТ_СУЦЦЕСС). Општи облик функције излаза (0) је: -
воид екит (инт ретурн_цоде);
Овде, формални параметар “ретурн_цоде” је вредност која се враћа функцији позива. Ретурен_цоде је увек од целог типа, пошто се вредност која се враћа функцији позива или ће бити нула или не-нула вредност. Излаз (0) је стандардна библиотечка функција, ако користимо излаз (0) у програму, морамо користити заглавље.
Хајде да разумемо излаз (0) са примером: -
#инцлуде // стандардна функција библиотеке инт маин () {ФИЛЕ * птрФиле; птрФиле = фопен ("мифиле.ткт", "р"); // отвори датотеку у режиму само за читање ако (птрФиле == НУЛЛ) {цоут << "Грешка у отварању датотеке"; излаз (1); // наизменично можете користити екит (ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ)} излаз (0); // наизменично можете користити екит (ЕКСИТ_СУЦЦЕСС)} У горњем коду покушавамо да отворимо датотеку под називом "мифиле.ткт". Креирали смо показивач на датотеку "мифиле.ткт". Ако датотека "мифиле.ткт" постоји, показивач ће показати на адресу тог фајла и излаз (0) ће извршити извјештавање оперативног система да је датотека успјешно отворена. У случају да датотека није присутна, показивач на датотеку "мифиле.ткт" сада ће садржавати НУЛЛ и излаз (1) ће добити извршење извјештавања оперативног система да се датотека не отвара због грешке или нечега.
Дефиниција екит (1)
Излаз функције (1) је такође израз за скок Ц ++-а. Излаз (1) такође завршава програм, али ненормално. Излаз (1) извештава оперативни систем да програм није успешно извршен или је прекинут између извршења због неке или друге грешке. Функција излаза (1) је дефинисана у функцији стандардне библиотеке, у случају да користите излаз (1) у вашем програму, морате посебно споменути датотеку заглавља на врху програма.
Макро за повратни код “1” је “ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ”, тако да се може написати на начин “екит (ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ)”.
Сада ћемо разумети функцију излаза (1) уз помоћ програма.
// поп елемента на врху стацк инт поп (инт стацк_наме, инт сизе, инт Топ) {иф (Топ == - 1) {цоут << "стацк је ундерфлов"; излаз (1); } елсе {инт с = с [Врх]; Топ--; повратак (с); }} Овде је функција дефинисана да попа елемент на врху стацк-а, ако се нађе врх стацк-а празан, тј. Топ је -1. Тада задатак искапања највишег елемента у стогу није успешно завршен јер је стацк празан, а затим се враћа излаз (1). Показује да задатак поп функције није завршен. Дакле, извршење се абнормално укида.
Кључне разлике између излаза (0) и излаза (1)
- Једини повратни код који указује на успјешан завршетак програма је "0". За извештавање о абнормалном завршетку програма, можемо да користимо било коју вредност различиту од “0”, тј. Можемо да користимо “1”, “2”, “3”… што значи да вредност различита од нуле указује на ненормалан завршетак програма.
- Макро такође може да се користи уместо повратног кода. Као, на мјесту “0” можете користити “ЕКСИТ_СУЦЦЕСС”, док умјесто “1” можете користити “ЕКСИТ_ФАИЛУРЕ”.
Сличност:
- Оба излаза (0) и излаз (1) су изрази скока за Ц ++.
- Излаз (0) и излаз (1) се користе за окончање програма.
- Излазни (0) и излазни (1) су дефинисани у заглављу.
- Оба излаза (0) и излаз (1), пријављују статус престанка програма оперативном систему.
Белешка:
Ако функција екит () не врати ништа, то значи да не жели да открије статус престанка програма оперативном систему.
Закључак:
Да бисте пријавили статус завршетка програма, користите функцију екит (). Излаз (0) оперативном систему открива да је задатак програма успјешно завршен. Излаз (1) открива да задатак програма није завршен и извршење програма абнормално је прекинуто.
