Разлика између намјере и мотива

2019

Намјера је основни елемент за стварање одговорности за кривично дјело, што је обично супротно мотиву. Иако често користимо ова два термина наизменично, они су различити у очима закона. Док намјера подразумијева сврху нечега, мотив одређује разлог за почињење дјела.

Основна разлика између намјере и мотива је та да намјера конкретно указује на ментално стање оптуженог, тј. Оно што се дешава у његовом уму, у вријеме почињења злочина, док мотив имплицира мотивацију, тј. или се уздржати од нечега. Погледајмо чланак у наставку, како бисмо разумјели више разлика између њих.

Цомпарисон Цхарт

Основа за поређење	Намера	Мотив
Значење	Намјера се односи на сврсисходну акцију и свјесну одлуку да се изврши дјело, што је законом забрањено.	Мотив алудира на скривени узрок, који подстиче особу да уради или се уздржи од одређеног чина.
Шта је то?	објективан	Покретачка снага
Сврха	Изражена	Имплиед
Кривична одговорност	Битно је утврдити кривичну одговорност.	Несумњиво је утврдити кривичну одговорност.

Дефиниција намјере

У кривичном праву, намјера је дефинисана као намјерни циљ који води особу да почини кривично дјело, забрањено законом, или које може резултирати незаконитим исходом. Употреба посебних средстава која су резултирала извршењем кривичног дјела изражава намјеру осумњиченог.

У финијим терминима, намера описује вољу или план појединца. Дакле, када се радња врши намјерно, она подразумијева спремност или циљ особе да то учини, а не несрећу или грешку, гдје је он / она потпуно упозната с посљедицама, чином. Због тога је намјера примарни елемент за постављање кривње.

Без обзира да ли је чин извршен са добром намером или лошим. Ако особа ради нешто намјерно и свјесно, што је законом забрањено, то ће бити кривична одговорност.

Дефиниција мотива

Мотив се може описати као основни циљ иза почињења неког чина, који покреће намеру особе. Укратко, то је подстицај, тј. Разлог, који подстиче оптуженог да се бави криминалним активностима.

Мотив за кривично дјело сматра се ирелевантним у утврђивању кривице појединца, јер само разјашњава разлоге оптуженог, дјелује или се суздржава од дјеловања на одређени начин. Међутим, то је потребно за полицијску истрагу и друге фазе случаја.

Кључне разлике између намере и мотива

Доле наведене тачке су значајне у погледу разлике између намере и мотива:

У кривичном праву, израз намера се објашњава као намјерни узрок и познати напор, да се дјелује на одређени начин који није допуштен законом. Насупрот томе, мотив се дефинира као имплицитни узрок, који подстиче особу да учини или не чини нешто.
Намјера особе може се одредити кориштењем одређених средстава и околности које су резултирале кривичним дјелом. Насупрот томе, мотив је разлог, који покреће особу да чини неки чин или се уздржава од понашања на специфичан начин.
Иако је намера изричито дефинисана сврха злочина, мотив је скривена или подразумевана сврха.
Када је намјера особе, елемент за стављање кривичне одговорности, мора се доказати ван разумне сумње. Напротив, мотив није примарни елемент за стављање кривње, тако да не мора бити доказан.

Закључак

Иако намјера одређује да ли је оптужени починио кривично дјело намјерно или случајно, мотив одговара на питање зашто је оптужени починио злочин. Једноставно речено, мотив намеће намеру, тако да потоњи произилази из претходног.

У сваком кривичном предмету намјера окривљеног је прије свега, јер се кривица или невиност могу доказати само њоме. С друге стране, мотив не игра значајну улогу у утврђивању кривице или невиности.